Blog

Samopregled ne boli i traje kraće od bilo koje bolesti! (VIDEO)

Najčešći simptom karcinoma dojke je opipljiv čvor u donjem ili bočnom delu dojke. Drugi znaci koji mogu ukazivati na tumor su uvećanje, koje najčešće vodi u asimetriju dojki (oko 20 procenata žena ima prirodno asimetrične dojke, što se smatra normalnim nalazom), crvenilo i zadebljala koža, koža u vidu „pomorandžine kore“, „mreškanje“ kože, uvlačenje bradavice ili krvavi iscedak iz bradavice.

Takođe, neretko se mogu opipati i uvećani limfni čvorovi u pazušnoj jami u slučaju da je došlo do širenja obolelog tkiva u regionalne limfne čvorove. Ipak, treba uvek imati na umu da ne moraju svi limfni čvorovi biti zahvaćeni metastazama čak iako su uvećani.

Osnovna preporuka su preventivni pregledi dojki, jer postoji mogućnost da se otkrije prisustvo tumora u dojci pre nego što se može napipati. Ovakva dijagnostika se utvrđuje isključivo kliničkim pregledima dojki od strane lekara ili mamografskim pregledom (rendgenski pregled dojki), a po potrebi, pregledom dojki ultrazvukom (UZ) i magnetnom rezonancijom (MR).

Samopregled dojki

Savet gotovo svih doktora je da svaka žena bar jednom mesečno uradi samopregled dojki. Idealan termin je druga nedelja (između sedmog i desetog dana) od početka menstrualnog ciklusa.

Pregled se radi na sledeći način: stojeći ispred ogledala prvo sa spuštenim, a potom sa podignutim rukama, posmatrate da li postoji asimetrija u dojkama, potom da li je koža na dojkama crvena, zadebljala ili na nekom mestu namreškana (naborana) i da li postoji uvlačenja bradavica. Potom sledi palpacija, najpre leve dojke dlanom desne ruke   horizontalnim i vertikalnim klizećim pokretima u stojećem stavu, pri čemu je leva ruka podbočena, vodeći računa da li se pipaju neka otvrdnuća (tvrdine) ili čvorovi, a onda laganim pritiskom prstima iza bradavice proverava se da li postoji iscedak. Isti postupak se ponavlja i sa desnom dojkom i levim dlanom, kao i isti pregled obe dojke u ležećem položaju. Pregled pazušnih jama radi se vrhovima prstiju suprotne ruke s tim da je ruka na strani pregleda na boku, a rame spušteno. Pritom obratite pažnju da li se pipaju tvrdine koje bi ukazivale na uvećane limfne čvorove.

Pogledajte i video uputstvo

Mamografija

Mamografija je jedina metoda koja se, na osnovu postojećih dokaza, smatra efikasnom u otkrivanju ranih stadijuma karcinoma dojke. Istraživanja pokazuju da se smrtnost od karcinoma dojke smanjuje za 25 do 30 procenata kod žena koje redovno rade mamografske preglede u životnoj dobi nakon 50. godine starosti.

U skladu sa tim preporuka je da se takozvane skrining mamografije rade svake dve godine, posebno kod žena ove starosne dobi. Na mamografskom pregledu mogu se uočiti tumori u dojkama ili promene koje se vide kao sitne bele tačkice, a nazivamo ih mikrokalcifikacijama. Od izgleda i rasporeda mikrokalcifikacija u odsustvu tumorske senke zavisi i procena da li postoji veća verovatnoća da se radi o zloćudnoj ili dobroćudnoj promeni u dojci. U zavisnosti od toga, planiraju se i terapijske intervencije u cilju uzimanja tkiva u kojem postoje mikrokalcifikacije za patohistološku analizu.

Drugi načini dijagnostikovanja

Ponekad se radi dopunski ultrazvučni (UZ) pregled dojki na kojem se mogu razlikovati ciste (okrugle ili ovalne šupljine ispunjene tečnim sadržajem) od takozvanih solidnih tumora. UZ pregled ima svoje mesto u pregledu dojki sa gustim žlezdanim tkivom gde je mamografija manje osetljiva metoda u otkrivanju tumorskih senki. UZ pregledom se takođe mogu otkriti patološki uvećani limfni čvorovi u pazušnoj ili natključnoj jami i na vratu. Magnetna rezonancija (MR) se radi kada postoje takve promene u dojkama da nismo sigurni o čemu se radi nakon što se urade standardni dijagnostički pregledi. MR pregled isto tako može da nam ukaže da postoji više tumorskih promena u različitim delovima iste dojke, što utiče na planiranje hirurške intervencije.